Da li znate kako se godinama unazad populistički naziva treći ponedeljak u januaru? Klif Arnal je još 2004. godine razvio Teoriju o depresivnom ponedeljku (engl. “Blue Monday”), kao najdepresivnijem danu u godini koji pada svakog trećeg ponedeljka u januaru. Naše profesorke dr Ivana Jošanov Vrgović i dr Dragana Mitrić Aćimović su preporučile sledeće korake.

Klif Arnal, velški psiholog, je bio predavač u jednoj večernjoj školi edukativnog centra univerziteta u Kardifu. Arnal je do ove teorije došao putem formule koju je osmislio za izračunavanje najtužnijeg dana u godinu. Za izradu formule uzeo je u obzir motivaciju, vremenske uslove, dugove i vreme koje je prošlo od Božića. Sam pojam je veoma brzo postao veoma popularan iako mnogi naučnici i psiholozi objašnjavaju da sam pojam nije naučno zasnovan i upozoravaju na mnoge štetne posledice koje sam pojam može imati kod osoba koje se zaista bore sa depresijom. Posle nekog vremena, Arnal je priznao da je nasumično izabrao ovaj dan kada ga je u okviru svoje marketinške kampanje jedna marketinška agencija pitala koji dan je najbolji za rezervisanje letnjeg odmora. Na osnovu brojnih anketa koje je sproveo Arnal je zaključio da je tog trećeg januara u godini raspoloženje kupaca na najnižem nivou i da se osećaju depresivno i bezvoljno.

Ukoliko verujete u teoriju o najdepresivnijem danu u godini i primetite loše raspoloženje kod sebe, možete odlučiti da prespavate ponedeljak i radujete se veselijim danima. Međutim, loše raspoloženje može da bude i “pozivnica” da se pozabavite ličnim razvojem. Dakle, šta su nam opcije na loše dane?

Budite radoznali u pogledu svog lošeg raspoloženja

Zapitajte se zašto se osećate onako kako se osećate. Koje su to emocije i da li postoji nešto konkretno što ih je probudilo? Da li ste tužni zato što ste sami, dok drugi praznuju u društvu, da li su vas “pritisle” nakupljene obaveze posle praznika, osećate li teret sve “tanjeg” novčanika, ili je nešto drugo u pitanju? Imenovanje emocija i onoga što nas tišti je važan korak u regulisanju raspoloženja. Korisno je da ventiliramo emocije u razgovoru sa bliskim ljudima, i nekada je sam taj korak dovoljan da popravimo raspoloženje. U nedostatku valjanog društva, dobar efekat ima i zapisivanje onoga što osećamo i o čemu razmišljamo u neku vrstu dnevnika. Iza ovoga se krije jednostavan mehanizam – da bi nešto zapisali, o nečemu moramo da razmišljamo. A mnogo ljudi ne prevazilazi loše raspoloženje, jer prosto ne nalazi vremena i volje da se zapita šta je u pozadini svega toga.

Postavite stvari u drugi okvir

Nešto što nam izaziva loše raspoloženje to uspeva samo zbog načina na koji stvari posmatramo. Primera radi, ako ste na najdepresivniji dan u godini uzeli knjige da učite za ispit, razmišljajući kako to “morate”, istu tu situaciju možete posmatrati kao nešto što “želite”. A ta želja je tu jer se radujete da položite još jedan ispit i dođete do diplome koja će vam omogućiti da napredujte, radite neki odličan posao i tome slično. Dan bez društva možete gledati kao dan dosade i samoće, ali isto tako možete sebi reći da je to dan u kome ćete se posvetiti sebi. Nedostatak novca možete gledati kao “katastrofu”, ali i kao super način da kreirate nove recepte za večeru od onoga što je u frižideru, priliku da nađete jeftinu besplatnu zabavu na internetu i sve druge stvari koje vam ne bi pale na pamet da imate novca. Korigujte način na koji gledate na stvari i korigovaće se tako i vaše emocije.

Postavite stvari na vremensku liniju 

Ovo što me tišti, koliko to još može da traje? Ukoliko sebi postavite ovo moćno pitanje, shvatićete da problemi sa kojima se nosite nemaju baš toliku snagu da vas savladaju. Novac koga trenutno nema, svađa sa prijateljem, povreda noge, obaveza na fakultetu… Sve to su stvari koje će se promeniti pre ili kasnije. Sama činjenica da nešto nije večno i nepromenljivo govori nam na neki način da mi imamo snage da se suočimo sa time i daje nam neku dozu optimizma.

Takođe, ukoliko se prisetite situacija u životu kada ste se nalazili u nekom teškom položaju i na kraju uspeli da izađete uspešno iz njega, neke prilike kada ste takođe bili potišteni, ali je to prošlo, shvatićete da vas čekaju bolji dani. Kako to neki znaju da kažu “pamtim i bolje i lošije dane”. Bolji će doći.

Ukoliko praćenje ovih smernica ne doprinese da popravite raspoloženje u nekom periodu, setite se da su nam dostupni ljudi kojima je posao da nam pomognu da se bolje osećamo. Zakažite razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom, a najbolje sa nekim za koga imate preporuku. Briga o sebi i ličnoj “mentalnoj higijeni” nikada više nije bila u trendu.